Ruski English
Margin Top Left

!!! Za funkcionalnost ovog web sajta morate da preuzmete i instalirate Flash Player

Margin Top Right
Outline Left
Građa vunenog vlakna
Hemijsku, fizičku i biološku strukturu vune objašnjavaju nam naučnici. Karakteristike vune potiču iz strukture njenih vlakana. Koren vlakna vune se nalazi u malom otvoru u koži, koji se zove folikul. Krv cirkuliše kroz folikuku, iz koga raste dlaka. Merino ovca ima 6200 folikula na svakom kvadratnom santimetru svoje kože. Malo iznad u folikulu, vlakno se prekriva lanolinom. Pri velikom uvećanju mogu se videti ljuspe, nešto slično kao krljušti ribe.Svaka se sastoji od tri sloja, i oni štite štapićaste ćelije. Dlaka se sastoji iz dva fizički i hemijski različita polucilindra, različitih gradja.Ovakva gradja obezbedjuje bilateralnu strukturu vune. Može se reći da je ovo prirodno ukrštanje vlakana. Da bi smo jasno videli strukturu štapićastih ćelija, moramo da se poslužimo elektronskim mikroskopom koji uvećava nekoliko miliona puta.
Gradja vunenog vlakna Pomoću elektronskog mikroskopa možemo da vidimo, da se svako vlakno vune sastoji od dva tipa ćelija. Ovde možete da vidite njihovu različitu gradju, Ortokorteks i Parakortex. Ovo je unutrašnjost vlakna, ovakva struktura se proteže celom strukturom vlakna. Ona se sastoji iz jednog jedinog molekula. Ovo je veoma važno za osobine vune. Elektronskim mikroskopom ne možemo više da uvećamo, ali hemičari mogu da dokažu da se radi o jedinstvenom skupu lanaca molekula. Oni su u stanju da razviju ove lance na najmanje hemijske sastojke vlakna, aminokiseline.
Struktura vlakna pod elektronskim mikroskopom
Analize pokazuju da se vlakno sastoji od raznih aminokiselina.
Ima ih tačno 12. Veliki broj karakteristika vune potiče od ovih komplikovanih jedinjenja. Sintetička vlakna imaju najviše tri aminokiseline. Svaki molekul aminokiseline sadrži aktivnu grupu. Tako ima sposobnost da gradi lanac. Ovaj lanac čini spiralu. Time se stvara još mnogo složenija struktura. Spirala objašnjava zašto je vuna tako elastična. Ona je u stanju da se rastegne i da se vrati u prethodni oblik bez deformacija. Pri normalnoj vlažnosti merino vuna se isteže za oko 30% bez kidanja i kasnije se vraća na staru dužinu. Uplitanje više vlakana daje još veću elastičnost. Ovaj mikroskopski snimak pokazuje da vlakna vune nisu direktno spojena i povezana. Aminokiseline se povezuju i sa drugim lancima. Ovako se stvara veza izmedju lanaca molekula. Ovo saznanje objašnjava gradju u obliku mikrovlakana. To su osnovni elementi ćelija i samog vlakna.
Šta se dogadja u folikulu?
Aminokiseline stižu u koren folikula krvotokom.
Tu stvaraju lance molekula, ali se više gore u folikulu povezuju. Tako grade snažno vlakno vune. Vlakno vune ima prirodnu čvrstoću, zahvaljujući trodimenzionalnoj spiralnoj strukturi koju gradi folikul. Različite voštane materije na kraju folikula pojačavaju prirodnu čvrstoću. Kada vlakno napusti folikulu, ono se upliće sa drugim vlaknima u svojoj blizini i tako se dobija karakteristični izgled vune. Ovo uplitanje objašnjava mnoge karakteristike vune. Prosečne vrednosti vune se utvrdjuju praktično. Iz komada nepreradjene vune se uklanjaju komadi biljaka i nečistoća i utvrdjuje se njihova količina. Zatim se uzimaju crne dlake. One se vide bolje od belih. Za probu se crne dlake sakupljaju i sklanjaju.
Vlakno uvecano nekoliko miliona puta Pranjem se iz vune uklanja so nastala znojenjem, nečista masnoća i komadići zemlje. Ova nečistoća mora da se spere, da nestane sa dlaka, kako bi se omogućila dalja prerada vune. Vlakna vune su u stanju da se sjedinjuju u filc. Od svih prirodnih materijala vuna se zbog svoje strukture najbolje sjedinjuje u filc. Arnovim testom za filc se utvrdjuje sposobnost vune da stvara filc. Za ovo ispitivanje je potrebno 30 minuta. Jedan gram vune se stavlja sa vodenim rastvorom u čeličnu posudu. U mašini za testiranje, koja se kreće u tri dimenzije, od vune se stvara filc u obliku kugle. Rezultat testa je prečnik filcane kugle. Što je kugla manja to je bolja sposobnost vune da se vezuje u filc. Važne osobine vune su njena rastresitost i vraćanje u prvobitno stanje. Vuna se pritiska, a zatim se utvrdjuje do koje se mere vratila u prvobitnu formu. Vuna je u stanju da upije vodene pare u količini trećine sopstvene težine. Masnoća preostala na vlaknima odbija kapi vode. Geometrijske osobine vune, kao što su dužina i uvijenost su od velikog značaja za preradu. Stepen propustiljivosti vune može jednostavno i brzo da se utvrdi u aparatu za merenje protoka vazduha. Vuna se zatvara u komoru sa perforiranim poklopcem, kroz koji prolazi struja vazduha. Jačina struje vazduha koja prolazi kroz vlakna vune može da se očita na skali. Vlakna vune imaju različite dužine. Bitno je utvrditi te dužine i zabeležiti ih. Dužina se meri na aparatu za merenje dužine vlakna. Tastatura registruje dužinu svake pojedinačne dlake.
Različite osobine vlakna vune su od velikog značaja, kako za preradu tako i za održavanje gotovih proizvoda.
Bilo je na hiljde pokušaja da se vuna naučno definiše u praksi.
Istraživanje njenih svojstava je nepresušni izvor zadataka za naučnike.
Outline Right
Margin Bottom Left

!!! Za funkcionalnost ovog web sajta morate da preuzmete i instalirate Flash Player

Margin Bottom Right