Ruski English
Margin Top Left

!!! Za funkcionalnost ovog web sajta morate da preuzmete i instalirate Flash Player

Margin Top Right
Outline Left
Istorijat vune
Vuneno prirodno vlakno se može smatrati jednim od najstarijih sirovina za tekstilne materijale. Brojni klinasti zapisi kao i ime Vavilonskog carstva koja ne znači ništa drugo nego "Zemlja vune" to dokazuju. Samarićani su nosili primitivno krojena vunena odela 4.000 godina pre nove ere. Najstariji do sada poznati vuneni materijal pronadjen je u Egiptu. Njegovo nastajanje se ceni na oko 3500 godina pre Hrista. Još onda je vuneno vlakno cenjeno kao velika dragocenost i bogatstvo. U Bibliji piše (psalm 27:26): jagnje će vam obezbediti odeću.
Praistoriske pecinske slike Vuna je od davnina materijal kome se za pletenje davala prednost nad ostalim materijalima, a pre svega kada se radilo o pletenoj odeći, ćebadima ili podnim prostirkama. U tome se do danas nije mnogo promenilo, iako je izbor sintetičkih prediva za ručni rad, koji igraju veliku ulogu u tekstilnoj industriji, veliki. Vuna uprkos tome, nije izgubila svoje mesto u oblasti ručnog rada. Kao pravi dar prirode vuna sa svojim izvanrednim osobinama ostaje na prvom mestu i do današnjih dana njen prestiž nije ugrožen razvojem moderne tehnike. Naprotiv, vuna postaje neophodna u oplemenjivanju sintetičkih prediva.
Najvažniji isporučilac vune je ovca. Medjutim, našim precima ovca je služila najpre kao izvor mesa, mleka i masti. Svoj veliki značaj ovca dobija u onom trenutku kada su vešte ženske ruke isprele prve vunene niti i upotrebile ih za odeću, prekrivače, ćebad, prostirke za pod i sl.
Naša znanja o razvitku vune su dosta površna. Znamo dosta legendi i poslovica u kojima je istican značaj ovaca i blagodeti vune. Najrasprostranjenija poslovica je »Spava(j) kao jagnje«, gde ova poslovica govori o toplini koju vam vuna pruža, a u prevedenom smislu to je »osećaj sigurnosti«.
Bogatstvo plemena se pre novoga veka računalo prema broju stada ovaca. Sve do sedmog veka ovca je u zemljama sredozemlja predstavljala najvažnije sredstvo plaćanja.
U Španiji gajenje merino ovaca prenose Feničani, u Englesku Kelti. U kasnijem periodu Rimljani usavršavaju ovu vrstu stočarstva, naročito u Nemačkoj i Belgiji.
Srednji vek - sisanje ovaca
Na velikim trgovima srednjeg veka vuna je igrala najvažniju ulogu. I dan danas su poznata mesta u kojima se začela industrija vune još u ono vreme. Tako je npr. nastajanje industrije platna u oblasti Ahena krajem desetog stoleća vezano i zasnovano na ukazu Karla Velikog. U Flandriji, tadašnji gospodar Baldur od Flandrije zasniva prvu tkačnicu vune u svojoj zemlji, koja doživljava procvat u četrnaestom i petnaestom veku. U Engleskoj je već u sedmom stoleću vuna najvažniji proizvod za trgovinu. Godine 1298. Edvard III je naredio da lordovski sekretar njegovog veličanstva treba da prisustvuje sednicama Gornjeg doma, sedeći na vunenom džaku. I danas se neguje ovaj običaj.
Nove trgovačke puteve vuna dobija zahvaljujući portugalskim brodovima kupljenim upravo od prodate merino vune. Trebalo je da se poznati italijanski umetnici i slikari Djoto i Mikelandjelo, po želji svojih očeva bave vunarstvom u Firenci. U tom veku cveta bogatstvo zasnovano upravo na eksploataciji vune. U šesnaestom veku nailazimo na nekoliko ukaza tadašnjih gospodara koji se odnose na sprečavanje izvoza sirove vune, da ne bi došlo do nestašice za domaće potrebe. Na taj način se prvi put sprovode prinudne mere, radi osiguravanja domaćeg tržišta. U toku tridestogodišnjeg rata, mnogo je toga propalo i pristupa se ponovnoj izgradnji. U Pruskoj Fridrih Vilhelm I sprečava izvoz sirove vune, a ujedno i uvoz tudjih vunenih proizvoda, da bi naterao svoje podanike da unaprede ovčarstvo i obradu vune u sopstvenoj zemlji. Fridrih Veliki nastavlja njegove napore.
U devetnaestom veku Australija naglo razvija svoje ovčarstvo. Krajem osamnaestog veka nekoliko engleskih naseljenika donosi u Australiju izvestan broj merino-ovaca iz Španije, kojima se novi kontinent tako dopao, tako da već oko 1820. Australija ima oko šest miliona ovaca.
Pored Australije, u izrazite zemlje sa velikim brojem ovaca i razvijenom vunarskom industrijom ubrajaju se: Novi Zeland, Rusija, Argentina, Južna Afrika i Urugvaj. Današnji stručak za vunu sa dugogodišnjim iskustvom je u stanju da na najvećim tržištima vune iz ogromne ponude izabere pravi kvalitet za svoje preduzeće. No ipak treba napomenuti da se zbog specifičnosti klime po kvalitetu, merino-vuna Australijskih i Novo Zelandskih merino ovaca izdvaja.
Australijski siling
Australija svojim širokim ravnicama pruža najbolje uslove za gajenje i uzgoj ovaca. Sa 170 milona ovaca, Australija spada u vrh proizvodjača vune. U priobalnim oblastima bogatim padavinama, gaje se razne ukrštene rase ovaca, krosbrets (crossbreds). Ispaša je toliko bogata da se jedna ovca gaji na četiri desetine hektara. Ove rase se dobijaju ukrštanjem engleske dugorune ovce »lington« i južnoafričke ovce finog runa »merino«. Osim vune dobijaju još i meso.
Njihovo runo je duže i grublje nego kod Merino ovce.
20% od ukupne australijske proizvodnje vune otpada na krosbrets. Ove ovce teško podnose uslove u unutrašnjosti Australije. 8 do 10 hektara ovakve zemlje je potrebno za uzgoj jedne ovce.
U unutrašnjosti Australije uzgajaju se ovce koje su znatno povećale Australijsku proizvodnju vune, Merino. Merino ovca podnosi širok dijapazon temperaturnih promena, od ispod 0 do +40°C. Australijske merino ovce daju vunu izuzetne finoće - mikronaže, što znači da se od njihove vune može proizvoditi finija tkanina izuzetno meka na dodir.
Današnje merino ovce daju runo 3-puta teže nego pre 220 godina, zahvaljujući pažljivim, selektivnim programima uzgoja.
Njihova fina, meka vuna je najvažniji izvozni proizvod ove zemlje.
Outline Right
Margin Bottom Left

!!! Za funkcionalnost ovog web sajta morate da preuzmete i instalirate Flash Player

Margin Bottom Right