|
|
  |
| Šišanje |
Put koji vuna predje od šišanja ovce do konačne upotrebe je veoma dug i ima nekoliko stanica. Puno vremena je potrebno da bi se runo ovce pretvorilo u obojeno meko vuneno klupče. Jednom godišnje, a ređe dva puta godišnje, ovce se dovode u stanice na šišanje u tačno odredjeno vreme. Drugo šišanje se obavlja ako je to moguće da bi se dobilo više vune, ali je ta vuna goreg kvaliteta pa se time ništa ne dobija. Vuna dobijena prvim šišanjem jaganjaca (ne stariji od 8 meseci) se zove “jarina” ili “lambswool” i ona je izuzetne finoće.
Ranije se šišanje radilo ručno i svakako je to bio veoma mučan dugotrajan posao. Tadašnji najbolji strigač je mogao ošišati u jednom danu maksimalno do 100 ovaca. Dana se šišanje obavlja uz pomoć savremenih električnih mašina. Šišanje se vrši tako da runo ostane zatvoreno, tj u jednom komadu. Samo od žive ovce ošišana vuna sme da nosi naziv “čista runska vuna”. Cilj je najfiniji kvalitet vune i najveći prinos. Merino ovca daje godišnje 6 do 8 kg vune. Štrigač veštim potezom hvata ovcu, tako da ne može da se pomera. Samo tako je moguće ostrići celo runo sa ovce u jednom komadu. Vuna sa glave i nogu je kratka i gruba. Najbolji kvalitet se dobija ako se ona striže posebno. Jedan strigač je danas u stanju da za 1 dan ošiša do 300 ovaca. |
 |
| Sortiranje |
| Za strigačima dolaze ljudi koji sortiraju vunu.
Već pri sortiranju sirove vune, što danas radi samo iskusni stručnjak sa školovanim timom, misli se na kasniju upotrebnu vrednost i svrhu. Svaka vrsta ovce daje odredjenu sirovu vunu i nije svejedno koja se vrsta vune, prema svom kvalitetu i finoći dlake, namenjuje vunenoj haljini ili nekom drugom proizvodu. Stručnjaci razlikuju 6 različitih kvaliteta na runu, a najbolja se preradjuju u odeću i tekstilne materijale za domaćinstvo. Svaka vrsta ima svoju upotrebnu svrhu. Na velikoj rešetki se razdvaja vuna koja je bila spolja od one koja je bila unutra. Ova vuna je puna delića biljaka i nečistoća. Zatim se vuna sortira prema debljini, što znači prema čvrstoći vlakna. Vuna se prema iskustvu sortira, po finoći, uvijenosti, dužini vlakna, čistoći, boji i nameni. Nakon sortiranja vuna se ubacuje u kutije na kojima su označeni razni tipovi kvaliteta. Dužina i visoka uvijenost su merila za dobru vunu. Razne vrste vune su uvijene u različitim stepenima. Uvijenost znači veću dužinu i mogućnost istezanja. Upotrebljivost vune zavisi od stepena uvijenosti. Što je uvijenost manja to je vlakno grublje. Pod mikroskopskim uvećanjem od 800 puta, možemo da vidimo razliku izmedju dlake ovaca, a ova saznanja uzgajivači dodatno koriste prilikom razvrstavanja i sotriranja kvaliteta.
Nakon striženja i sortiranja vuna odlazi u proces proizvodnje. |
 |
| Pranje |
Vuna se nežno pere i pranjem oslobadja masnoće i nečistoće. Pre pranja vuna se istresa u posebnim mašinama. Pranje se vrši u posebnim ogromnim mašinama, levijatanima iz 3 do 5 korita koja su napunjena rastvorima za pranje. Samo pranje se deli u potapanje, pranje i ispiranje. Potapanje ima za zadatak da omekša nečistoće i masnoće i da ih pretvori u saponifikovanu masu. Nakon toga se vrši pranje. Ispiranje se vrši u posebnom koritu dok se ne dobije čista voda.
U slučajevima izdvajanja lanolina pre pranja, znači posle operacije potapanja se iz korita posebnim ispiranjem iz saponifikovane mase izdvaja tj. dobija lanolin. U slučaju jače zaprljane vune, uključujući i biljne ostatke, odstranjivanje nečistoća se obavlja na dva dodatna načina tzv. karbonizovanje i mehaničko odvajanje. Karbonizovanje je metoda hemijskim putem, gde se vuna potapa u blagi rastvor sumporne kiseline 4-5 0Be, pa se zatim suši. Pri tome se se hidrolizuju sva biljna vlakna, pocrne, postaju krta i mogu se mehaničkim istresanjem ukloniti iz vune. Pri ovoj obradi vuna ostaje neoštećena, ali se ipak ova metoda ređe primenjuje, jer vlakna gube svoju gipkost, sposobnost valjanja i upredanja. Stoga se čišćenje zaostalih nečistoća od biljaka češće vrši na posebnoj mašini grebenaljci mehaničkim putem.
|
 |
| Sušenje |
| Nakon toga se vuna suši u posebnim sušionicama. Za sušenje se koriste različiti sistemi, jedan je putem feniranja, gde se topao vazduh teran ventilatorom, provodi kroz sam materijal i kroz odovod odvodi iz sušionice.
|
 |
| Farbanje |
Vuna se izvanredno farba. Farbanje se može izvršiti na tri načina:
- odmah nakon pranja u pahuljicama,
- nakon češljnja ili izrade pređe-konca ili
- farbanje gotovog proizvoda, štofa tzv. komadno farbanje.
|
 |
| Grebenanje |
|
Češljanjem se vlakna odvajaju jedno od drugog. Grebenanjem se uklanjaju kratka vlakna, a ostala idu u preradu, takodje se vrši i dodatno čišćenje.
|
 |
| Predenje |
Predenjem se vlakna dalje preradjuju, a zatim se od njih proizvode tkanine.
Ovaj proces prerade obuhvata:
- “Kamgarn”
Kamgarn (tkanina od češljane vune) se dobija od dužih, umekšanih vlakana, koja su paralelna jedno u odnosu na drugo. Ovaj postupak je najkorišćeniji. U češljaonici se vrši drugo češljanje, vlakna dužinski usmeravaju i na izlazu dobija vlaknasta vezica-svežanj. Taj svežanj težine 10-30 g/m se češlja. To znači, dobija se kraći vlaknasti materijal i dalje odstranjivanje sitnijih prljavština, a masa koja je ostala se istovremeno paralelno izravnjava. Zatim sledi jedan niz istezanja na mašinama, koji vezicu profinjuju, pri čemu se zadržava ravnomernost vezice. Tako nastaju vlakna češljane vune koja dalje idu u preradu u zavisnosti od proizvoda, tj. tkanja kojem je namenjana. Tu se dodatno može izvršiti i mešanje, čime se materijal profinjuje. Na kraju ovog procesa dobija se predivo, jedan svežanj težine 0,3 do 1,0 g/m.
- “Polu Kamgarn”
Ovaj proces se kreće izmedju procesa dobijanja kamgarna i grebenanja. Struktura prediva polukamgarna leži u sredini dva druga prediva.
Od ovog materijala se najčešće proizvode prediva za tepihe, tapaciranje nameštaja, materijai za punjenje i razni konci.
- “Štrajhgarn” tj. predenje grebenane vune.
Štrajhgarn se dobija od kraćih vlakana, koja leže slobodno, u raznim pravcima i to u tri faze:
- Otvaranje i rastresanje
- Mešanje vlakana različitog porekla
- Dodavanje masnoće (kokosovo ili maslinovo ulje) za poboljšanje mehaničke prerade.
Tako pripremljen materijal ide na greben sa valcima i razlaže se u pojedinačne niti. Vlakna se usmeravaju po dužini. Sledi postupak obrade kroz nekoliko operacija na posebnima mašinama, gde se na kraju materijal u propisanoj finoći, uz pomoć rotirajućeg vretena u vidu gotovog konca, namotava na papirni tuljak. Ovi konci se prepoznaju po jednostavnoj strukturi. Vlakna ležu glatko i paralelno u predivu. Konac je pun i ima veliki volumen.
Kamgarn je uopšte posmatrano finiji i tanji, Štrajhgarn je deblji i ima privlačnu strukturu.
Lakši Kamgarn se koristi za izradu odeće, ćebadi tzv. ćebad od veštačkog krzna, za meko donje rublje, za vunu za ručno pletenje, a jača vuna za tvid.
Deblji Štrajhgarn za tople kapute, punija vuna za ćebad, a gruba, elastična vuna za tepihe. Tepisi podnose veliki pritisak i trenje, zato vlakna moraju biti veoma elastična, jer moraju brzo da se isprave nakon što su bila izložena pritisku.
Treba znati da je zahvaljujući rastresitosti, vuna je izuzetno laka. Ako uzimimo 1 kg fine Merino vune i kada je razvijete – raširite, možete da prekrijete teniski teren. Kilogram vune može da se raširi na površini od 140 m2.
Vuna sa oznakom Merino, podrazumeva da finoća dlake ne sme preći debljinu od 24 mikrona.
Kaput se na primer proizvodi od oko 2 kg vune.
Najfiniji kamgarn štof, naizgled glatak i ravan, sadrži 60% vazduha i samo 40% vlakna runske vune.
|
|
